Став Комисије о измјештању стећака са гробаља којима припадају

Комисија за очување националних споменика је на својој 46. сједници, одржаној од 08. до 11. септембра 2009. године у Сарајеву, разматрала учестало измјештање стећака са гробаља којима припадају и том приликом усвојила сљедећи став:

Комисија је забринута раширеном праксом измјештања стећака са њихових изворних локација, чиме се мијења њихов хисторијски контекст и нарушава интегралност споменика који чине гроб и надгробник заједно. Стећци обиљежавају гробове појединаца чији посмртни остаци леже испод њих и којима на одговарајући начин треба одати почаст.

Постоје снажни разлози против измјештања културних добара с њихових изворних локација, што подупиру конвенције Вијећа Европе и УНЕСЦО-а. Цијеле некрополе (односно групе стећака које су се одржале на или близу својих изворних локација у оквиру хисторијских гробаља) никада се не смију измјештати. Могу постојати изванредни разлози за помјерање појединачних или малих група стећака, а Комисија даје сљедеће упуте о томе када то може бити дозвољено:

• Уколико је дошло до њиховог природног помјерања и угрожености усљед природних феномена (као што су тоњење, оштећења проузрокована коријењем дрвећа, клизање у кориту ријеке итд.);

• Уколико постоје јасни докази да би њихово задржавање на тренутној локалцији представљало озбиљан ризик за сам споменик;

• Када постоје снажни аргументи везани за јавно здравље и сигурност грађана (напримјер, када пресјецају линије видљивости на магистралним путевима);

• Кад постоји снажан опћи интерес који ће превагнути над културним интересом задржавања споменика ин ситу. То се у принципу ограничава на стратешке приједлоге попут магистралне инфраструктуре кад не постоји алтернатива;

• Аргументи за измјештање могу врло ријетко постојати уколико је изворни контекст тако озбиљно и неповратно деградиран да споменици више нису читљиви или схватљиви или, у неким случајевима, кад им се заклања визура.